Prolece se budi, veseli su l(j)udi...Veseli oni koji nisu ekonomisti ili nemaju nikakve veze sa ekonomijom. Znaci - beskucnici i clanovi hipi komuna...I Jugosloveni...mitski narod, napacen i izmoren i od Boga, i ljudi, i od globalnog zagrijavanja, ali ne kao i ostatak normalnog sveta - od krize.
2009 je bila godina dolaska svetske ekonomske krize na brdoviti Balkan, a ja sam godinu ipo dana pre dolaska citala o Afroamerikancu, uspjesnom biznismenu, koji je ubio zenu, ne znam koliko (4-5) dece, makanje - sve jedno drugom do uva, i sebe zbog krize. Da ih postedi patnje...
Mi, kao i uvijek kasnimo...Stigla je i dunula kao vuk pred vratima tri praseta....A prasad nikad spokojnija...Kao Jamajcani. Zasto...?
Vrlo jednostavno...Generalno, svi Jugosloveni imaju genetske predispozicije da uspjesno trpe sranja svih vrsta. Trpe i cute vjekovima. Ali nekako uvijek prezive...Gladni i jadni, ali prezive... Pa ce i krizu, vrlo lako. Takav nam je genetski kod. I dok ostatak sveta, opet ponavljam - normalnog, drhti od neisplacenih lizinga, kredita, neproduzenih osiguranja, bez planova za godisnje odmore (zar ima sta gore), sa sve manjom ustedjevinom...Mi smo sasvim solidno.
Ako mene pitate, dobra strana konstantnog sranja. Sve sto su nam nasi ljubljeni preci ostavili. Samo dobar DNK, ali doslovno. Ipak, malo li je...Izgleda da su svi ti mrtvi ljudi bili zaista pametni i imali plan kada su nas svako malo uvaljivali u neke za...cije, koliko god to zdravom razumu zvucalo besmisleno...Jacanje naseg genetskog koda.
Jer upravo mi (mada tipujem i na Afriku) cemo biti sisari posle pada meteora, posle apokalipse...Svi rexovi ce da odu u istoriju, ostavivsi iza sebe najmanje, najslabije da vladaju.
Jednostavno, iako imaju tendenciju konstantnog kukanja i zapomaganja, sto je vise vjekovna navika nego poziv u pomoc, ovi ljudi mogu da trpe mnogo. Daleko vise nego sto im priredjuje teska sadasnjica. Svi su gladni, a ko je sit, on ipak (valjda radi uroka) kaze da je gladan...A niko nije gladan. Samo su navikli da su prenajedeni i od straha da ce to jednog dana biti mnogo manje, svi zapomazu. Jer treba se odreci skupe odjece, skupih kola, tehnike, racuna za kablovsku i mobilne telefone, skupih izlazaka i putovanja. So well copied west. A sta je to bez hrana danasnjice, prevazisli smo hleb nasusni odavnoo...Cak i mi.
Tako da, bicemo mi dobro, gladni nikad. Ali bukvalno gladni. Kad Balkanci pocnu da rade, tada se treba zabrinuti, tada se moze sa sigurnoscu reci da je kriza usla na velika vrata. Do tada, dok god sjedimo besposleni, gladni ne mozemo biti nikako.
